Jožef Benak (Jozsef Benak)

Rodjen je 5. juna 1941. godine u Ruskom Selu. Otac Imre i majka Ilona, rodjena Berta, uživali su veliki ugled u selu, i kod Madjara i kod Srba. Do nacionalizacije privatne imovine roditelji su mi bili trgovci, potom poljoprivredni radnici.

Školovao se u Ruskom Selu, Subotici, Novom Sadu i u Beogradu. Po završetku Tehnološkog fakulteta u Beogradu deset godina je radio u jednoj fabrici za preradu plastičnih masa na Paliću, prvo kao inženjer za razvoj, a kasnije kao direktor. Posle prelazi u Institut za gradjevinarstvo u Subotici, gde se bavio zaštitom voda. Po sticanju naučnog zvanja doktora nauka postaje profesor na Gradjevinskom fakultetu u Novom Sadu. Studenti su ga voleli i cenili jer je bio neposredan, objektivan, veoma stručan i obrazovan. Bio je veliki pedagog i čovek.

Učestvovao je u izradi više od 200 naučno-stručnih radova i projekata iz oblasti ispitivanja voda, pripremi pite i prečišćavanja otpadnih voda. Dao je veliki doprinos 1987. godine unapredjenju vodosnabdevanja Ruskog Sela.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Subotice za postignute uspehe u privredi.

Njegova sestra Mariška Benak je dugo radila u Ruskom Selu kao nastavnik. Kolege i učenici pamte je po sjajnom pedagoškom tragu koji je iza sebe ostavila. Oboje u Ruskom Selu uživaju ugled velikih humanista, radnika i stvaralaca.

Jožef Ambruš

Rođen je 1847. godine u Sekudvaru (Aradska Županija). Za sveštenika je zaređen 1847. godine. U Ruskom Selu je paroh od 1881. godine do kraja života 1917. godine.Bio je pravi sveštenik, sluga Božiji za primer. Posedovao je široko obrazovanje. Pružao je vernicima pravne i stručne savete. Isticao se sadržajnim i jezgrovitim propovedima. Svoje propovedi je objavljivao u bečkerečkom periodiku "Torontal". Pisao je novele, naučno-popularne, istorijske, religioyne članke u pet novina. Na stranicama lista "Torontal" vodio je poznatu, naučnu polemiku o ispravnosti imena Rusko Selo-Kisorosi sa sveštenikom dr. Sentklarai Jeneom, koji je bio član Madjarske akademije (1882. postao) i Srpskog učenog društva ( od 1886. Srpske akademije nauka ), čiji je član postao 1885. godine.

Napisao je četiri knjige:

- "Spomen - knjigu sveštenika u revoluciji 1848/49. godine" (Velika Kikinda 1892 )

- "Primedbe"

- "Mali arheološki vodič"

- "Otkup zemlje" (Velika Kikinda 1910 ). U ovoj knjizi autor opisuje trnovit put meštana i sveštenika Morvan Antala koji je 1868. stao na čelo nezemljaša i beskućnika u nastojanju da imaju svoju zemlju pod nogama o krov nad glavom.

Vaspitavao je i obrazovao "siromašne beskućne prosjake", kako je nazivao svoje izmučene vernike. Držao im je predavanja o proizvodnji duvana, kao i o progresivnim zakonskim propisima proizvodnje istog. Od 1884. zemlja oko sela dobija novog veleposednika grofa Ziči Agošta koji je pooštrio uslove dobijanja zemlje u zakup. Zato 1898. selo napušta 40 porodica bezemljaša. Jožef Ambruš piše tri molbe grofu u ime zakupaca za otkup zemlje. Treću piše 1898. godine, u kojoj očajnički moli "plemenitog grofa" da proda zemlju jer to čine grofovi sa zemljom u Tordi i u Madjarskoj Crnji. Grof je dao negativan odgovor. Poslednji pokušaj Jožef Ambruš čini 13. maja 1890. godine kada ga je grof Agošt Ziči posetio. I taj pokušaj je bio uzaludan. Jedan veliki humanista, sveštenik i čovek nije uspeo.