Dr. Marin Dudan 1949-1994

Rodjen je 17. jula 1949. godine u Kikindi, od oca Milivoja i majke Milice, rodjene Stojanović. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u Zrenjaninu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Medicinski fakultet završio je u Novom Sadu. Po završetku studija vratio se u Zrenjanin i zaposlio u Medicini rada. Bio je lekar u ambulantama vipe zrenjaninskih preduzeća, a najduže u fabrici tepiha "Proleter". Svoju ljubav prema knjigama iskazao je veoma rano. Sa pet godina naučio je da čita i da piše, što mu je omogućilo da sakuplja znanja iz mnogih oblasti života. Jedna od prvih knjiga koju je pročitao bila je "Dečija mala enciklopedija", koja je probudila jegova interesovanja o mnogim stvarima i dogadjajima. U šestoj godini života naučuo je da igra šah. Ispred kuće u kojoj je stanovao nalazila se pijaca antikviteta, čiji je redovan posetilac bio kao dečak. Od svog skromnog džeparca kupovao je po neku sitnicu. Na inicijativu jednog poznatog filateliste, počeo je da se bavi filatelijom. Ta ljubav držala ga je sve do prvih godina studija. Ostavio je za sobom zbirke maraka iz različitih oblasti. Jedan deo tih maraka nije katalizovao. U vreme pohadjanja gimnazije počeo je da sakuplja privredne i sportske značke, kojih je imao nekoliko hiljada. Ipak, Marinovu pažnju najviše su zaokupljale knjige. Kada je postao lekar, veliki deo svojih prihoda ulagao je u kupovinu knjiga. Njegova soba u roditeljskom domu vremenom je postala prava mala biblioteka. Hiljade knjiga prošlo je kroz nju, a on je čitajući ih vršio njihovu selekciju. Odabrane knjige je zadržao i složoi po tematici: medicina, istorija, filozofija, religija, fotografija, svetska i naša književnost. njegova želja, koju nije ostvario za života, bila je da osmogodišnjoj školi "Gligorije Popov" u Ruskom Selu pokloni tri hiljade različitih knjiga. Tu njegovu odluku, posle njegove smrti, realizovali su otac Milivoj i brat Zvonimir. Odabrao je ovu školu kao uspomenu na roditelje koji su tu školu pohadjali i završili. Kao veliki ljubitelj knjiga, bio je stalni gost biblioteke "Matice srpske" i velikog broja knjižara i antikvarnica u Novom Sadu. Družeći se sa knjigama i sam je počeo da piše pretežno ljubavne pesme, pa su iza njega pstale mnoge pesme napisane u žaru mladalačke ljubavi. Kao lekar kupovao je odlikovanja Medjunarodnog Crvenog krsta prema postojećim katalozima. Sakupljao je stare razglednice Splita, Trogira, Zrenjanina i Kikinde. Takodje je skupljao pisma srpskih zarobljenika koji su u Prvom svetskom ratu služili Austrougarsku vojsku. U toku 1993. godine bio je glavni i odgovorni urednik Književno-umetničke zadruge "Slavija" u Novom Sadu. Interetsujući se za različite oblasti ljudske delatnosti želeo je da sa raznih aspekata osvetli i posmatra razvoj društva i ljudi. Bio je veoma društven i rado vodjen medju prijateljima. Uvek spreman da ispriča neku dosetku, vic i anegdotu, ili lepu strofu neke pesme, stvarao je dobro raspoloženje. Voleo je život i ljude, a narošito decu kojoj je poklanjao veliku ljubav i pažnju. Umro je 11. decembra 1994. godine.