Ferenc Erdeg (1926-2004)

Osnovnu školu završio je u rodnom Ruskom Selu kod učiteljice Marije Pitko. Izučio je mesarski zanat u Kikindi, kod jednog Nemca kasapina, koji je svome učeniku omogućio da stekne odlično stručno znanje i neke fine osobine u ponašanju i radu. Postoji ubedjenje da Rusko Selo nikad nije imalo tako dobrog mesarskog radnika. Kao pripadnik oružanih snaga nove Jugoslavije učestvovao je na Sremskom frontu, u konačnom oslobadjanju Jugoslavije od fašizma. Posle rata radio je kao fizički radnik na Kudeljari, da bi kasnije prešao u Zemljoradničku zadrugu, u vrme kada je na njenom čelu bio Ostoja Vukolić. Potom je, kupovinom kuće od Pište Hodija, i otvaranjem mesare, vodio sve poslove u njoj, ostvarajući promet zadruzi kao nikad niko pre i posle njega. Voleo je društveni život, ljude i kafanu, lov i kuglanje, bilijar i sve takmičarske igre, glumu i pozorište, putovanje motorom i poljske radove na njivi. Bilo ga je svugde gde se na njega računalo, spremonog da posavetuje i pomogne, jednako Madjarima i Srbima, zbog čega je bio veoma popularan i voljen. Posedovao je poslovnu tačnost i pedantnost, prijemčiv stvaralački duh i duhovnu snagu koja je svakom imponovala. Na njegovoj velikoj sahrani bilo je i Madjara, i Srba, i njegovih poznanika i saradnika iz cele Vojvodine, što govori o tome ko je on bio.