Porodica Kabok

Porodica Kabok je životom i radom bila vezana za Rusko Selo. I ljubavlju prema tom odneblju, prema pripadnicima svih nacija koje su tu živele. Zato su i bili uvek poštovani i ugledni. Njihov humanizam naročito je došao do izražaja u toku Drugog svetskog rata. Jožef Kabok (1879-1964) i četiri njegova sina: Jožef, Andraš, Šandor i Ferenc, prožeti najvećim stepenom čovečnosti i tolerancije, u svakoj opasnoj ratnoj situaciji bili su na strani pravde i slobode, onih koji su nepravedno napadani ili sumnjom obeležavani. "Nema srpske porodice kojoj Jožef sa svoja četiri sina...nije pomagao, a mnogima je ta divna porodica i život spasila. Kada je došlo oslobodjenje 1944. godine, mnoge madjarske porodice bile su spasene jer je Vukale Stanojević Mrgud uvažavao mišljenje starog Kaboka i njegovih sinova. Malo se zna da je u vreme otkupa i obaveza, pod komunističkom vlašću, mišljenje porodice opet bilo cenjeno". Stari Jožef je odavno umro, ali je ostao njegov topli duh u njegovim potomcima: Paliki, Roziki, Imreu i Gezi. Poštovani Jožef je spadao u najbolje zanatlije koje je Rusko Selo ikad imalo. Njegovoj sahrani prisustvovali su svi meštani sela, jednako i Madjari i Srbi. Imre Kabok je danas u političkim vodama. Aprila 2005. godine postao je predsednik Mesne zajednica, odnosno knez sela, jednako voljom i podrškom i Madjara i Srba na izborima. "Selo se 2005. godine polako budi, sva društvena udruženja traže svoj put. Otvara se etno-kuća, selo se uredjuje, zelene površine se bude, uredjuju se groblja...selo postaje prava varoš"(podaci uzeti iz knjige Dušana Bilbije Duje "Od trudodana do deonice").